Natalija Pekić: “Porodične firme kao simbol predanosti poslu i porodici”

Zašto porodične firme u BiH muku muče sa srednjim menadžmentom i šta je rješenje
November 16, 2015
Uroš Momirović, generalni direktor kompanije MONA i revizor u modnoj industriji
November 21, 2015
Zašto porodične firme u BiH muku muče sa srednjim menadžmentom i šta je rješenje
November 16, 2015
Uroš Momirović, generalni direktor kompanije MONA i revizor u modnoj industriji
November 21, 2015

Natalija Pekić: “Porodične firme kao simbol predanosti poslu i porodici”

Svakodnevno smo svedoci činjenice da porodične firme čine znatan deo naše ekonomije, ali formalni obrazovni sistem ne nudi mnogo mogućnosti da se budući vlasnici porodičnog biznisa na adekvatan način edukuju i informišu o postojećim globalnim trendovima u ovoj oblasti. Zbog toga smo popričali sa mr. Natalijom Pekić, spoljnom saradnicom Ekonomskog fakulteta u Osijeku i licenciranim predavačem u oblasti porodičnog biznisa.

Njena posvećenost i impresioniranost porodičnim preduzetništvom je odličan primer svim generacijama koje bi želele da osnuju ili postanu deo porodičnih firmi.

Imate impresivnu biografiju. Možete li nam ukratko reći koji su to ključni momenti u vašem profesionalnom životu koji su uticali i usmerili vas da radite u oblasti porodičnog biznisa i da se bavite edukacijom vlasnika i menadžera porodičnih firmi?

Hvala vam na komplimentu, za početak. Moja preduzetnička karijera započela je 1994. godine. Pre toga sam provela četiri godine u velikom sistemu koji, najblaže rečeno, nije odgovarao mojoj ličnosti, ali me je ipak nešto naučio, i to je jednako tako vredno iskustvo. Te godine odlazim iz velikog, sigurnog, državnog preduzeća u privatno preduzeće vlastitog oca koje je tada na tržištu bilo nepunih godinu dana. Moj otac tada nije znao ništa o preduzetništvu, uostalom kao ni ja, ali je roditeljski, intuitivno znao da postavi neke odnose koji su se pokazali ispravnim. Tako , npr, počela sam da radim vrlo jednostavne poslove, bez obzira na to što sam ćerka, jedinica, sa najvišim stepenom obrazovanja, te provela pet godina upoznavajući baš svaki detalj tehnološkog procesa našeg preduzeća – nabavku, veleprodaju, maloprodaju, proizvodnju, finansije, i tek nakon pet godina dobila sam upravljačku funkciju, odnosno postala sam direktor tog preduzeća. Kada sam upisala postdiplomske studije, slušala sam predmet Porodično preduzetništvo, koje je predavao američki profesor David Pitstrui, tako da sam vrlo brzo spajajući sopstveno iskustvo i praksu, sa teorijskim okvirima kojima nas je učio, postala saradnik na ovom predmetu, a potom i samostalni predavač. Jednostavno dogodila se – ljubav. Ja uživam radeći sa porodičnim preduzećima, a dvadesetogodišnje iskustvo rada u takvom preduzeću omogućava mi da bolje shvatim izazove sa kojima se druga takva preduzeća susreću.

Koji su najčešći izazovi sa kojima ste se susretali u radu kao nekadašnja vlasnica porodične firme, a koji su prisutni sada kada radite kao konsultant sa porodičnim firmama?

Ja nisam bila vlasnica, moj otac je bio stoprocentni vlasnik poduzeća. S obzirom na to da je porodično preduzetništvo zapravo tripartitno područje, jednako interesantno, sociolozima, psiholozima i ekonomistima, moje lično iskustvo ide u prilog tome. Veoma je teško uspostaviti jasnu granicu kada vam roditelj prestaje biti roditelj, a postaje poslodavac, ili pak, kada vi prestajete biti dete, a postajete zaposlenik, direktor preduzeća ili nešto treće. U ovakvim preduzećima emocija je sveprisutna, a ona je kontradiktorna racionalnom i neemotivnom svetu „biznisa“. To zahteva mnogo truda i rada, naročito na području efikasne komunikacije. Nadalje, izuzetno je bitno i roditeljima i deci razjasniti šta je to novac preduzeća, a šta je privatni, porodični novac. Plata nije izraz ljubavi, ona je nagrada za rad, za izvrsnost, za učinjeno, a novac na žiro računu preduzeća ni u kom slučaju nije privatni, porodični novac. Npr, daću lični primer, samo zbog toga da nikoga ne povriedim. Moje postdiplomske studije koštale su oko 3.500€. Razgovarala sam sa ocem, iskazala želju za dodatnim školovanjem i pitala kakvi su izgledi da mi studije plati firma. Brzo smo se dogovorili – može ako se ispoštuju sledeći uslovi: „Prvo, studiraćeš ono što ima veze s našim poslom (dakle preduzetništvo, nikako balet, drugo, sve projekte koje budeš radila na studijama, radićeš na našem preduzeću (dehidrirane finansijske planove, poslovne planove, marketing planove, procene kapaciteta za rast i razvoj itd.) i treće, po završetku magistarskih studija ne smeš otići iz preduzeća tri godine”. Za porodična preduzeća ovakav odnos je neobičan, jer preovlađuju roditeljski kriterijumi. Pokušajte u velikom, državnom preduzeću dobiti plaćenu edukaciju. Naravno da može, i naravno da će za to biti postavljeni nekakvi uslovi koji će ići u prilog preduzeću koje vas finansira.

Da ne bude da je egzistencija i rad u porodičnoj firmi povezan samo sa izazovima, možete li nam reći koje su prednosti posedovanja i rada u jednoj porodičnoj firmi?

Mene preduzetništvo impresionira, predivan je osećaj kada svojim znanjem, trudom, energijom stvorite nešto. Pored toga, kada to možete raditi sa članovima porodice, užom ili širom, nebitno, sjajan je osećaj. Naročito je visok nivo poverenja, međusobno se ohrabrujete i podržavate, planirate, otvoreno komunicirate, ovakva preduzeća gotovo uvek razmišljaju dugoročno, ne s ciljem brze, lake i kratke zarade, nego s ciljem generacijskog postojanja. Sa ljudima unutar preduzeća, takođe, razvijate gotovo porodičan odnos (ovo se odnosi na mala i srednja preduzeća ), radite mnogo, ali vam to na kraju omogućava jedan lep i ugodan životni stil.

Znamo da ih ima mnogo, ali koje faktore smatrate presudnim za opstanak i trajanje jedne porodične firme?

Dopustite mi da ovde odgovorim delimično i teorijski, ali je važno i potvrđeno kroz praksu. To je famoznih 5K porodičnih preduzećaKontrola, karijera, kapital, konflikt i kultura.Ove varijable je neophodno da prepoznate u svojoj porodičnoj firmi, da shodno njima planirate i da se prema njima stalno upravljate.

Varijabla KONTROLA podrazumeva poznavanje načina donošenja odluka u porodici, u biznisu i odluka vezanih za vlasničku strukturu. Nije identičan način donošenja odluka unutar porodice i biznisa, bez obzira što radite možda sa istim ljudima. To morate opisati, napisati i poštovati.

Varijabla KARIJERA zahteva od vlasnika da omogući različitim članovima porodice razvoj plaćenih karijera ili ostalih poslovnih uloga u biznisu, dakle da nisu celi radni vek na istom radnom mestu i sa istom platom.

Varijabla KAPITAL tera vas da smislite takav sastav sporazuma koji će omogućiti članovimaporodice koji su eventualno u vlasničkoj strukturi da reinvestiraju svoje dobitke, ali ako to žele i da samo ubiru plodove svoga rada i/ili vlasništva, isključivo i prodaju svoj ulog, sve bez štete za interese ostalih članova porodice. Dakle, ukoliko deca poseduju deo vlasništva, mora postojati sporazum koji će im u

određenom trenutku, ukoliko se iskaže potreba za tim, omogući da svoj vlasnički deo unovče, prodaju, šta god, jer to pravo proizlazi iz vlasništva. Kako ćete to regulisati, to je sada stvar dogovora.

Varijabla KONFLIKT nateraće vas da razmišljate o načinima rešavanja konflikata koji proizlaze iz preklapanja interesa porodice s jedne strane i biznisa s druge strane. Konflikt je svakodnevnica porodičnih preduzeća, ali nerešeni konflikti šire se poput teške i brze zarazne bolesti po preduzeću. Morate pronaći način kako ćete ih rešavati.

Na kraju, varijabla KULTURA zahteva da uključite porodične vrednosti u planove, akcije i razvoj preduzeća. Kultura vaše porodice sastavni je deo vaše porodične firme. Ona dovodi do toga da vrlo samouvereno tvrdimo da ne postoje dve identične porodične firme, jer je svaka„obojena“ kulturom porodice koja ju je stvorila.

Vaš savet svakoj osobi koja razmišlja da osnuje porodičnu firmu je…

Obavezno pročitati odgovor na prethodno pitanje po nekoliko puta i samo napred u nove pobede.

Autorka: Snežana Subotić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *