Nisu svi porodični poslovi i firme isti i bilo bi potpuno pogrešno tumačiti ih sve zajedno kao jedinstveni poslovni model.

Iako većina porodičnih firmi vjerovatno počinje iz sličnih razloga, ipak se razvijaju različito i zavise od načina života, stila poslovanja ali i vrste posla jedne porodice.

U ovom tekstu ćemo se baviti tipičnim poslovnim modelima koje porodične firme praktikuju a istoovremeno se baviti pitanjem uspjeha i razvijanja posla.

Solo igrač(i)

Kao što sam naslov kaže – jedan čovjek za sve, osoba koja je zadužena za svaki aspekt poslovanja i koji ne prepušta kontrolu drugima. Ovaj tip poslovanja je najčešći model poslovanja za porodičnu firmu. Vezuje se za jednog čovjeka, eventualno za par kao osnivače i dalje raste i širi se. Rast firme u ovom slučaju je organski budući da se širenjem posla i razvojem  stvara potreba za dodatnim uključivanjem članova koji se aktivno interesuju za posao. Nerijetko se dešava da prelazak iz jedne u drugu fazu znači i odricanje prvobitnih tvoraca i vlasnika i da je potrebno prepuštanje kontrole i posla drugim članovima što može biti nezgodno iskustvo.

Udruženi partneri

Udruženo partnerstvo ne mora nužno da znači i formalno-pravno partnerstvo ali je združivanje više porodičnih firmi česta pojava u praksi. Različiti tipovi poslovanja mogu da se spajaju te tako zajednički proširuju svoj spektar poslovanja

Porodična kontrola ali ne i porodična firma

Ovo je jedna od stavki u modelu poslovanja porodičnih firmi koja se najčešće i najviše razlikuje od firme do firme. Porodična firma se uvijek vezuje za porodični posao i većina ljudi misli da su takve firme uvijek i isključivo pod kontrolom porodice što jeste, ali ne mora da bude način vođenja posla.

Član porodice nije samo vlasnik posla već je aktivan i u svakodnevnom upravljanju firmom i vođenju posla. Ovde član porodice nije samo vlasnik preduzeća, već je aktivan u svakodnevnom upravljanju i vođenju posla s jedne, ali i učešćem u porodičnim obavezama sa druge strane. U situacijama u kojima je porodica i rukovodstvo porodične firme, potrebno je precizno strateško planiranje zbog efikasnijeg rada ali i nerijetko uvođenje vanjskog savjetnika ili menadžera koji objektivnije može posmatrati posao za razliku od porodice koja je često preemotivno vezana za posao.

Internacionalizacija porodičnog poslovanja

Kada porodična firma odluči da se proširi na međunarodni nivo, to donosi probleme i pitanja na koja odgovori moraju biti jasni i precizni jer širenje posla i uvođenje novog modela poslovanja može da završi neslavno ukoliko se ne donesu prave odluke u pravo vrijeme.  Porodične firme pod kontrolom porodice moraju da odluče zajedno o selekciji i dovođenju nekog sa strane a ko će biti u mogućnosti da dobro obavlja posao u skladu sa  postavljenim temeljima. Porodične firme u tranziciji trebaju osobe od povjerenja za obavljanje menadžerskih poslova ali je preporučljivo uvijek doveti treće lice i nekog ko je u mogućnosti proces poslovanja posmatrati upravo tako – kao posao koji treba da se razvija.

Ponekad, a da bi se porodični posao proširio van svojih granica, porodica i svi njeni članovi moraju da prihvate činjeniu da će njihova kontrola nad poslovanjem morati da se „razblaži“ i prebaci na druge. Za nekog je to teže, za bekog lakše ali u svakom slučaju su članovi porodice oni koji donose presudu.

izvor: https://www.kpmgenterprise.co.uk/our-resources/knowledge-centre/articles/the-different-types-of-family-businesses/