U gradu na Lepenici već 86. godina opstaje i razvija se porodična firma „Sunce Marinković“, koja se bavi proizvodnjom Al, Al/drvo i PVC stolarije. Ova firma je odličan primer mogućnosti uspeha i opstanka porodičnih firmi, ako se na vreme razmišlja o načinu funkcionisanja firme, blagovremenoj smeni generacija i angažovanju neophodnih stručnjaka. Firmom trenutno upravlja treća generacija porodice. Na poziciji direktora trenutno se nalazi Vladimir Marinković, sa kojim smo razgovarali o mogućnostima opstanka porodične firme, izazovima sa kojima se svakodnevno susreću i značaju društveno odgovornog poslovanja, po kojem je ova firma poznata i prepoznata.

Kako je nastala porodična firma “Sunce Marinković”, kako se razvijala i zašto je dobila ime koje nosi?

Kompanija „Sunce“ osnovana je 23. avgusta 1929. godine kao mala porodična radionica za izradu čelične bravarije. Moj deda, osnivač radionice, Aleksandar Marinković bio je poznat bravar – čije ograde i danas krase grad na Lepenici i svedoče o dugoj tradiciji izuzetnog kvaliteta. Po simbolu Sunca koji je postavljen na “kamenom mostu” u centru Kragujevca, a koji je deda iskovao u radionici “Marinković” kompanija je dobila ime po kome je danas poznata i van granica Srbije.

Nakon dedine smrti, otac Ljubiša je preuzeo radionicu i nastavio sa njenom delatnošću, pridodavši proizvodnju stakala 80-ih godina prošlog veka. U 90-im se počinje sa proizvodnjom AL stolarije, da bi se uključivanjem starijeg brata Dušana, počelo sa proizvodnjom PVC stolarije. Ja sam se posle studija, 2004, priključio porodičnoj kompaniji. Svi mi zajedno stojimo iza garancije kvaliteta naših proizvoda.

Kompanija „Sunce Marinković“ zahvaljujući osmodecenijskom radu sa ponosom zauzima lidersko mesto najuspešnijih kompanija u industriji proizvodnje energetski efikasne aluminijumske i PVC stolarije. Osnivanjem naše porodične kompanije, još davne 1929, obavezali smo se da trajemo. To je odgovornost koju već 85 godina generacije naše porodice sa ponosom preuzimaju. Odgovorno poslovanje za nas znači stvaranje novih radnih mesta, transparentnost u poslovanju, poštovanje ljudskih prava, zaštitu okruženja, etičko poslovanje i sveukupni doprinos društvu. Ukratko – kreiranje budućnosti i svetlosti za sve.

Blagovremena smena generacija koje upravljaju firmom je od presudnog značaja za njen opstanak. Vi ste trenutno na direktorskoj poziciji firme. Kada su vaši prethodnici osetili da je vreme da na ključno mesto dođe neko drugi i kako je ta osoba birana?

Pre blagovremene smene generacija, vlasnici porodičnih biznisa treba da uvide neophodnost pripreme novih generacija za vođenje kompanije. Pored toga, vrlina je i priznati da „mamini i tatini sinovi i ćerke“ nisu za posao. Mislim da u Srbiji to predstavlja uzrok u propadanju porodičnih firmi.

Smena generacija je bolan proces u svakoj organizaciji, pa tako i u porodičnoj firmi. Mi smo jako temperamentan narod i sve doživljavamo lično. Porodica funkcioniše kao jedan zatvoren sistem, dok je firma potpuno fleksibilna organizacija koja posluje na otvorenom tržištu. Veliki je izazov pomešati te dve stvari. Suština svakog biznisa su zadovoljni kupci i profitabilno poslovanje i naš cilj je uvek bio da se posao održi, jer uvek postoji mogućnost da će ga neko iz porodice nastaviti. U Srbiji se podrazumeva da deca MORAJU da nastave porodičan biznis. Rad pod pritiskom vrlo često nije produktivan. Tako i u ovom slučaju.

U našem slučaju, otac se penzionisao onog momenta kada je bio siguran da mi posao možemo da vodimo sa istim nivoom odgovornosti i sa vrednosnim sistemom koji je on utemeljio. Mi vidimo našeg oca u poslu kao „čuvara“ firme. Njegovo dragoceno iskustvo i saveti su nam neophodni za poboljšanje i procenu poslovnih aktivnosti. On je i dalje prisutan kao Predsednik porodičnog borda, koji je iznad borda menadžera. Na taj način, mi smo obezbedili da porodica Marinković bude u vlasničkoj strukturi kompanije, što sutra ne mora da znači i za menadžersku strukturu. Trenutno sam na čelu menadžerskog tima, što samo znači da se na tom mestu sutra može postaviti neko iz porodice, kompanije ili van kompanije.

Vlasnici porodičnih firmi često imaju zadršku kada je neophodno angažovati eksterne stručnjake, naročito na nekoj od upravljačkih pozicija. Kakav je vaš stav i mišljenje o neophodnosti angažovanja eksternih stručnjaka i kakva su iskustva vaše firme u ovoj oblasti?

To je uobičajena praksa u našoj zemlji. Mi, srećom, imamo odličnu saradnju sa eksternim konsultantima za finansije, prodaju, strateško upravljanje, HR i sl. Vrlo često angažujemo kolege iz eksternog okruženja, kako bismo unapredili poslovne procese u SUNCU. Imamo sjajnu saradnju sa Ekonomskim Fakultetom u Kragujevcu, posebno sa Doc. dr Markom Slavkovićem, zatim sa profesorkom Jasminom Omerbegović-Bjelović sa FON-a. Odlično sarađujemo i sa Razvojnim Biznis centrom iz Kragujevca.

Koji su najčešći izazovi sa kojima se susrećete u radu, osim toga što država u praksi ne ulaže dovoljno napora da potpomogne razvoj uspešnih porodičnih firmi i što nam je finansijska situacija u zemlji nezavidna?

Ova dva faktora koji su pomenuti (podrška države i finansijska situacija) su uzrok svih drugih nuspojava. Ono što nas frustrira je poremećen sistem vrednosti i naš mentalitet. Biti privatnik u Srbiji pretpostavlja neku lošu konotaciju. Kao porodična kompanija koja traje 9 decenija, mi smo cenjeni i poštovani na zahtevnim, izvoznim tržištima, kao što su Nemačka, Švajcarska, Austrija, Francuska, Italija i Norveška. U Srbiji ljudima to nije mnogo važno. Recimo, mi smo jedna od retkih firmi koja ima A1++ bonitetnu ocenu. Na tome se godinama vredno radilo. Međutim, tendere za zamenu stolarije u našem rodnom gradu dobijaju firme koje su u blokadi. Praktično, ovde se ne isplati da ulaganje u poslovne vrednosti koje su normalne u „normalnim“ tržišnim okolnostima.

Ono što dodatno otežava situaciju su neobučeni kadrovi i ljudi koji poistovećuju rad u privatnoj kompaniji sa državnim poslom. Iskreno izražavam veliku zabrinutost, kada za 10-15 godina mlađi naraštaji izađu na tržište rada. Uz ovakav poremećen sistem vrednosti, nespremnost za tržišno funkcionisanje i državu koja je nemi posmatrać svoje propasti, privatne firme neće moći da se razvijaju.

Vaša firma prepoznaje važnost i ulaže dosta u društveno odgovorno poslovanje. Možete li nam reći kakvi su dosadašnji rezultati?

Biti uspešan u poslu i životu veliko je postignuće za svakog čoveka. Ulaganjem u lokalnu zajednicu, taj uspeh želimo da prenesemo na celo društvo, dajući time primer i drugim društveno odgovornim kompanijama. Okretanjem ekologiji i zaštiti čovekove sredine nastojimo da promenimo svest u društvu o značaju energetske efikasnosti. Time sprečavamo gubitke energije bez narušavanja komfora, standarda života ili ekonomske aktivnosti… I što je najvažnije – čuvamo planetu Zemlju. Zato svaki SUNCE prozor predstavlja naš doprinos uštedi energije i zaštiti životne sredine.

Jedan od najboljih rezultata naših projekata iz oblasti društvene odgovornosti je sjajna veza koju smo uspostavili sa lokalnom zajednicom, udruženjima i građanima. Naša porodična kompanija posluje preko 85 godina u lokalnoj zajednici. Postali smo deo istorije našeg grada, kao i života i domova naših brojnih sugrađana. Zajedno sa zaposlenima odlučili smo da u fokusu naših aktivnosti bude poboljšanje kvaliteta života dece i ugroženih kategorija stanovništva. Samo ove godine kompanija SUNCE Marinković pomogla je organizaciju Fudbalskog kupa dece sa dijabetesom, Društvo za celebralnu paralizu, Pozorište za decu iz Kragujevca, a upravo je završen i projekat zamene stolarije na učionici seoske škole u Davidovcu kod Paraćina. Kroz različite projekte stručne prakse i zapošljavanja u proteklim godinama u našoj kompaniji je angažovano preko 50 studenata, osoba sa invaliditetom i dece iz hraniteljskih porodica. Kao kompanija veoma smo ponosni na društveno odgovornu dimenziju našeg poslovanja, pogotovo što ona uključuje i sve veći broj zaposlenih.

Vaš savet onima koji bi želeli da osnuju porodičnu firmu je… Na šta bi posebno morali da obrate pažnju, ako žele da im firma opstane?

Jaka porodična kompanija ima jaku porodicu iza sebe. Snažna porodica je ona u kojoj vladaju poštovanje, tolerancija i pravila. Bez toga nema ni porodice ni porodične firme. Svi ostali saveti bi važili kao i za ostale (neporodične) kompanije. Inovacija, investicija u prodajno osoblje, rad na smanjenu troškova i izgradnja snažnog i prepoznatljivog brenda.

Porodične kompanije treba da se udružuju. Mi smo na nivou kragujevačkih porodičnih firmi, osnovali udruženje IN FUSION GROUP zajedno sa građevinskom firmom OBI, firmom za proizvodnju nameštaja BLAŽEKS, firmom za proizvodnju drvenih podnih i zidnih obloga TARA, firmom za proizvodnju fasadnih materijala ČAR Nas petorica „naslednika“ u porodinčnim kompanijama radimo na društveno odgovornim aktivnostima, smanjenju troškova kroz zajedničke nabavke i zajedničkim obukama.

Autorka: Snežana Subotić